Српско фискално друштво је, заједно са Правним факултетом Универзитета у Београду, AmCham Србија и Саветом страних инвеститора, уз финансијску подршку GIZ Србија, 24. новембра 2023. године организовао Конференцију о ЕУ Директиви о минималном порезу на добит и њеном утицају на државе које нису чланице ЕУ. Конференција је организована у два дела. Први део био је посвећен детаљној анализи проблема повезаних са увођењем минималног пореза на добит, и његовом потенцијалном утицају на државе које нису чланице ЕУ. Други део конференције био је усмерен на анализу пореско-политичких опција које у наведеном контексту стоје на располагању државама које нису чланице ЕУ и ставовима представника инвеститора о њима.

Конференцији која је одржана у Великој сали Српске академије наука и уметности је присуствовало преко 140 учесника, а више од 80 учесника (од Јужне Америке до Јапана) придружило се online. Излагачи су били:

• Академик проф. емеритус др Павле Петровић, председник Фискалног савета Републике Србије
• Проф. емеритус др Дејан Поповић, Председник Српског фискалног друштва
• Проф. др Леополдо Парада, Универзитет у Лидсу (УК)
• Проф. др Аитор Наваро, Макс Планк Институт за пореско право и јавне финансије (Немачка)
• Проф. др Викрам Чанд, Универзитет у Лозани (Швајцарска)
• Проф. др Рита Судоцки, Универзитет за економију и бизнис у Бечу (Аустрија)
• Проф. др Светислав Костић, Правни факултет Универзитета у Београду (Србија)
• Мукеш Бутани, партнер у BMR Legal Advocates (Индија)
• Јан Родерик ван Абе, партнер у International and M&A Tax Deloitte Dubai (УАЕ).
• Игор Лончаревић, LLM, партнер у КПМГ доо Београд, члан управног одбора AmCham Србија (Србија)
• Мр Драган Драча, партнер у PwC, председник Пореског одбора Савета страних инвеститора (Србија)

Директива уводи минималну ефективну пореску стопу од 15%, израчунату на основу посебно предвиђеног сета правила. Усмерена је на велике групе компанија чије је матично друштво или филијала лоцирана у држави чланици ЕУ, под условом да укупни приходи групе прелазе износ од 750 милиона евра. Група компанија чија ефективна пореска стопа је испод новоуведеног минимума од 15% у било којој од јурисдикција у којима обавља пословну активност биће обавезна да плати тзв. доплатни порез (top-up tax) како би њена ефективна пореска стопа достигла минималних 15%. Плаћање доплатног пореза ће се примарно реализовати путем тзв. правила о укључивању дохотка (income inclusion rule – IIR) у јурисдикцији у којој је крајње матично друштво резидент. Алтернативно, ако је крајње матично правно лице резидент у

јурисдикцији изван ЕУ која није имплементирала порески оквир предвиђен иницијативом Други стуб, државе чланице у којима су резиденти други чланови групе „прикупиће“ доплатни порез на основу тзв. правила о прениском опорезивању (undertaxed payment rule – UTPR). Износ допунског пореза који би требало наплатити одређује се на основу формуле која за факторе узима запослене и имовину групе која је лоцирана у одговарајућој јурисдикцији.

Прелиминарни закључак Конференције био је да, иако Србија није чланица ЕУ и као таква није обавезна да имплементира одредбе Директиве, она ипак може имати значајан утицај на висину прихода који се у Србији могу прикупити од пореза на добит правних лица. Актуелна пореска политика у Србији, која се заснива на ниским ефективним пореским стопама пореза на добит, престаје да буде одржив механизам за привлачење страних инвестиција. Неодустајање од такве пореске политике у основи ће резултирати „одливањем“ пореских прихода у јурисдикције у којима је крајње матично друштво групе резидент (путем примене правила о укључивању дохотка), или у јурисдикције у којима су смештени други ентитети групе (путем примене правила о прениском опорезивању). Ово је посебно важно имајући у виду повезаност српског тржишта са тржиштем ЕУ, што потврђује чињеница да су европске компаније учествовале са 59% у страним директним инвестицијама у Србији у периоду од 2010. до 2022. године (Народна банка Србије, 2023). Међутим, такође је закључено да се негативни ефекат новог порескоправног оквира може ублажити, или чак спречити, уколико домаћи креатори пореске политике правовремено предузму одговарајуће кораке. На основу интеракције кључних механизама на којима се заснива нови описани порески оквир и постојећих карактеристика српских прописа о порезу на добит правних лица, предложене су следеће могућности које заслужују разматрање и детаљнију процену.

С обзиром на то да је минимални праг пореског оптерећења, који је предвиђен Директивом, заснован на ефективним (уместо номиналним) пореским стопама, први корак би требало да буде процењивање утицаја начина на који се ефективна пореска стопа рачуна у складу са Директивом на постојеће пореске подстицаје које предвиђају српски прописи о порезу на добит правних лица (нпр. пореско ослобођење из члан 50а Закона о порезу на добит правних лица). Сваки постојећи порески подстицај требало би анализирати у погледу тога да ли се може класификовати као подстицај заснован на приходима или расходима, као и тога у којој мери ће погодности које произлазе из њих бити апсорбоване тј. анулиране доплатним порезом. Стога, порески подстицаји који могу смањити ефективну пореску стопу могу се или: (а) редизајнирати како не би водили умањењу ефективне пореске стопе (нпр. порески подстицаји који се квалификују као тзв. квалификовани рефундабилни порески кредити), или (б) заменити непореским подстицајима, попут директних субвенција.

Свака од наведених опција отвара низ питања која треба пажљиво размотрити у односу на жељене резултате. С једне стране, редизајнирање пореских подстицаја како би се могли подвести под категорију квалификованих рефундабилних пореских кредита може се показати проблематичним са становишта правне сигурности. С друге стране, директне субвенције захтевају средства унапред алоцирана за ту намену, што може бити изазов за државе са ограниченим фискалним капацитетом, међу којима је и Србија. Истовремено, непорески подстицаји могу бити компликовани за администрирање, имајући у виду њихову разноврсну природу. Осим тога, увођење непореских подстицаја као што су субвенције може наићи на веће противљење јавности. Уз то, персонални домен примене Директиве је ограничен високим прагом миниманлих прихода, при чему искључује одређене врсте ентитета (нпр. инвестиционе и некретнинске фондове). Стога, Директива начелно неће утицати на пореске подстицаје које користе групе компанија ван наведеног домена примене. У том погледу, могло би се поставити питање уставности и/или селективности у случају различитог пореског третмана правних лица активних у различитим гранама привреде или ентитета различите величине.

Поред свеобухватне анализе и редизајнирања постојећих пореских подстицаја, бржа реакција креатора домаће пореске политике могла би се састојати у увођењу тзв. квалификованог домаћег минималног доплатног пореза (QDMTT), или општег домаћег минималног пореза. Поменуте опције би могле бити посебно корисне с обзиром на чињеницу да ће Србија ретко бити у позицији државе резидентства крајњег матичног друштва мултинационалне групе која се налази у домену примене Директиве. Обе наведене опције би сачувале право Србије да опорезује приходе остварене на њеној територији. Другим речима, спречиле би „трансфер“ прихода у јурисдикцију крајњег матичног правног лица (које примењује правило о укључивању дохотка) или јурисдикције резидентства других ентитета групе (које примењују правило о прениском опорезивању), док би истовремено очувале ефекте постојећих пореских подстицаја. Разлика између ове две опције је у томе што би QDMTT, иако знатно сложенији за дизајнирање и администрирање, повећао износ пореза на добит који се дугује Србији само за ентитетe чланове мултинационалне групе која је у персоналном домену примене Директиве, и то искључиво у мери у којој би, да нема QDMTT-а, наведене пореске приходе прикупила путем доплатног пореза нека друга јурисдикција у којој та група послује. С друге стране, општи домаћи минимални порез би обухватио и компаније ван домена примене Директиве, док би захтевао пажљиво конципирање како би неспорно био укључен у одређивање укупне ефективне пореске стопе мултинационалне групе компанија.