Јутјубери, стримери и инфлуенсери на друштвеним мрежама остварују приход на начине за које традиционални порески системи нису били дизајнирани: приходи од огласа са Јутјуба, спонзорисане објаве на Инстаграму, претплате на стримовање на Твичу, сарадње са брендовима, па чак и пласман производа у видеима.

Ово предавање разматра начин на који међународно пореско право покушава да прати ове нове пословне моделе. Предавање је анализирало како се креатори квалификују за потребе примене пореских прописа, шта се дешава када инфлуенсер постаје дигитални номад и нема јасно одређену земљу резидентства и како се прекогранични приход расподељује у складу са уговорима о избегавању двоструког опорезивања.

Посебна пажња посвећена је одредбама уговора које су најрелевантније за овај сектор: члановима 7, 14 и 17 ОЕЦД Модел-конвенције, као и практичним изазовима наплате пореза по одбитку у случају плаћања преко глобалних платформи попут Гугла или Мете. Примери из реалног света показали су како се српски јутјубер који сарађује са пољским или немачким брендом, или lifestyle инфлуенсер са седиштем у Дубаију, може опорезовати различито у зависности од структуре његовог пословања.

На крају, размотрено је како порески органи поступају у случају нових извора прихода као што су NFT-ови, појављивања у metaverse-у, виртуелна спонзорства, те зашто спровођење пореских правила у креативној економији постаје један од најтежих изазова за државе широм света.